Barbra Strejzand i Eliot Guld postali su roditelji 1966. godine, a njihov sin Džejson odrastao je pod stalnom pažnjom medija. Međutim, u odraslom dobu izabrao je suprotan put — tišinu, nezavisnost i stvaralaštvo bez buke koja prati poznato prezime. Iako je njegovo detinjstvo prolazilo pod blicevima kamera, Džejson se svesno povukao iz javnosti, birajući miran i uravnotežen život.
Danas deluje kao čovek koji je pronašao unutrašnji balans: sede vlasi, profinjene crte lica i blag pogled — u njemu se osećaju zrelost i smireno samopouzdanje. Njegov izgled često se opisuje kao aristokratski, a on sam doživljava se kao stvaralac koji živi u sopstvenom ritmu.
Iako je započeo karijeru kao glumac, muzika je postala njegovo pravo pozvanje. Zajednički nastup sa Barbrom 2012. godine bio je prelomni trenutak — neočekivano se otvorio na sceni, a kasnije je objavio sopstveni album na kojem je radio legendarni Kvinsi Džouns. U svojoj muzici Džejson ostaje isti kao i u životu: iskren, suptilan i veoma ličan.
Uprkos slavnim roditeljima, on i dalje izbegava popularnost. Otvoreno je govorio da ne voli bliceve kamera i da više voli da stvara nego da privlači pažnju. Barbra, s druge strane, ne krije ponos: povremeno objavljuje njihove zajedničke fotografije, na kojima se vidi koliko se njen sin promenio — danas je to zreo, samouveren i dubok čovek koji je izabrao sopstveni put.
Priča o Džejsonu Guldu primer je kako se može odrasti u svetu slave, ali izabrati život u kojem je unutrašnji mir važniji od glasnih naslova.
