„Nacija zaljubljenika u prirodu… ali bez paradajza u dvorištu?“ 🌱❄️ U Finskoj ćete naići na netaknuta jezera, divlje borovnice i beskrajne šumske staze — ali retko ćete videti povrtnjake. Oštre zime, kratka leta, kamenito tlo i kultura koja više voli branje iz prirode nego baštovanstvo objašnjavaju zašto. Pravu istinu o tome zašto Finci ne kopaju po baštama pronađite u članku ispod 👇
Finska je poznata po čistom vazduhu, zadivljujućim pejzažima i dubokoj povezanosti s prirodom. Zato može biti iznenađenje da u zemlji u kojoj mnogi imaju svoje kuće, baštice sa povrćem zapravo nisu česte. Ako prošetate kroz finska naselja ili sela, videćete mnogo travnjaka i cvetnih leja — ali gotovo nijednu gredicu sa krompirom ili paradajzom. Pa, zašto je to tako?
Krenimo od osnova: klima u Finskoj nije baš prijateljski nastrojena prema baštovanstvu. Sa dugim, surovim zimama i vrlo kratkim letom, sezona rasta obično traje samo 3 do 4 meseca — čak i u južnim delovima zemlje. Iznenadni mrazevi početkom juna ili hladni talasi u avgustu mogu u trenu uništiti osetljive biljke.
Čak i kada vreme postane toplije, ono često bude nepredvidivo. Leta u Finskoj mogu biti previše kišna ili ekstremno suva, što otežava gajenje povrća poput paradajza i krastavaca bez plastenika. A pošto plastenička proizvodnja zahteva puno rada i energije, mnogi Finci smatraju da se to jednostavno ne isplati.
Tu je i problem sa svetlom. Dani tokom zime u Finskoj su veoma kratki, a za uzgajanje rasada poput paradajza ili paprike u zatvorenom (koji se obično sade već u februaru), potrebne su specijalne lampe. Ali Finci su praktični — i često štedljivi. Zašto trošiti struju kada je lakše i jeftinije kupiti rasade ili povrće u prodavnici?
Zapravo, poljoprivreda u Finskoj postaje sve više komercijalizovana. Lokalna gazdinstva i rasadnici nude sve — od rasada do potpuno uzgojenih biljaka sa zrelim plodovima. Tokom toplijih meseci, kraj puteva se pojavljuju tezge koje prodaju sveže bobice, grašak, med i mlečne proizvode. Umesto da sami gaje povrće, mnogi Finci jednostavno kupe ono što im treba.
Kultura života u Finskoj više je okrenuta branju iz prirode nego uzgajanju. Šume su svuda i branje bobica i gljiva omiljeni je hobi. Tokom leta i jeseni, ljudi rado odlaze da sakupljaju divlje borovnice, brusnice, pečurke i drugo. To je mirna i korisna tradicija koja zahteva manje truda nego vođenje bašte — i duboko je ukorenjena u finski način života.
Još jedan razlog je samo tlo. Velik deo Finske je kamenit i brdovit — savršen za gradnju kuća, ali ne baš za poljoprivredu. Da bi nešto uzgajali, ljudi često moraju da kupe i dopreme kvalitetnu zemlju, što predstavlja dodatni trošak. Čak se i žbunovi borovnica ponekad gaje u velikim saksijama napunjenim kupljenom zemljom.
A pošto su cene zemljišta visoke, mnogi vlasnici kuća imaju mala dvorišta, što ostavlja malo prostora za povrtnjak.
Na kraju, finske letnje kuće, ili mökki, namenjene su odmoru — ne radu. Kada Finci pobegnu na selo, žele da se opuste, pecaju, uživaju u sauni i u miru prirode. Kopanje i plevljenje bašte ne uklapa se baš u tu sliku.
I iskreno, izgleda da im to sasvim odgovara.
Da li ste ikada bili na mestu gde baštovanstvo nije uobičajeno? Ili možda i vi više volite da berete divlju hranu nego da je uzgajate? Podelite svoje mišljenje u komentarima — volele bismo da čujemo vaše iskustvo!
