Sve je počelo krajem jeseni, kad je vazduh već mirisao na sneg, ali su se listovi još držali na granama. Sunce je izlazilo kasno, prosipajući se polako po zemlji toplim zlatom. Na kraju sela, pored starog jarka, dečak od osam godina često je šetao sam.
Voleo je da gleda kako mu para izlazi iz usta i kako trava pucketa pod nogama.
Jednog dana čuo je šuštanje. Iza žbuna se pojavila lisica — riđa, tanka, s pažljivim očima.
Gledala ga je pravo u oči — ne uplašeno, već kao da ga prepoznaje.
Dečak se ukočio, zatim polako čučnuo i ostavio pored sebe parče hleba.
Lisica nije prišla, samo je trepnula, pomerila rep i nestala u travi.
Sutradan je opet došao. I opet ostavio hleb.
Tako je trajalo danima — mali, tihi ritual koji su oboje razumeli.
Postepeno, razdaljina između njih se smanjivala. Najpre nekoliko koraka, zatim dužina jedne ruke.
Jednog dana lisica je prišla sasvim blizu, pomirisala mu rukavicu i dopustila da je dodirne.
Bila je topla i živa, kao dah jutra.
Od tada su se viđali gotovo svakog dana. On joj je pričao o školi, o grudvanju, o tome kako će se mama uskoro vratiti iz grada.
Lisica je ćutala, ponekad nagnula glavu, kao da razume svaku reč.
Jednog jutra dečak nije došao. Sneg je prekrio sve, putevi su nestali pod belim pokrivačem.
Lisica je dolazila do jarka, sedala i čekala. Vetar je brisao tragove, ali ona je sedela satima, nepomična.
Posle nekoliko dana, dečak se vratio. Na obrazu mu je bio ožiljak — pao je, povredio se, ali je preživeo.
Kad je stigao do jarka, lisica ga je već čekala. Sneg se presijavao po njenom krznu, oči su joj sjale na suncu.
Prišao je, pružio ruku. Lisica je tiho dodirnula njegov dlan njuškom.
Sve oko njih postalo je nestvarno — kao da je sama zima nakratko zadržala dah.
Od tada se više nisu plašili razdvajanja. On je odrastao, dolazio ređe, ali svakog proleća pored jarka viđali su se mali tragovi — ponekad dve riđe lisice i nekoliko mladunaca koji su se igrali u snegu.
Kažu da se lisice nikada ne vraćaju tamo gde su se plašile.
Znači da joj je tu bilo lepo. I negde tamo, još uvek se može čuti kako sneg škripi i kako se dečakov smeh meša s vetrom.
