Познате личности

Jutro u Parizu počelo je sporo.Kaldrma je još čuvala hladnoću noći, vazduh je mirisao na kafu i sveže pecivo.Grad se budio lenjo — škripa kapaka, prvi koraci, zveckanje

Lena je već bila skoro stigla na aerodrom kad je shvatila da je zaboravila torbu u hotelu.Mala bež torba — šminka, dokumenta, malo keša. Ništa posebno, osim jedne

Godine 2024. jedan muškarac iz Nemačke proglašen je za najlepšeg i najmuževnijeg čoveka na planeti — i to ne samo zbog šarma.Zove se Harald Glöckler, a njegovo lice

Došao je u studio za tetovaže jednog običnog ponedeljka — onog dana kad majstori piju hladnu kafu i gledaju u prazno.Ivanu je bilo skoro pedeset, radničke ruke, jakna

Sunce je pržilo kao da želi da sprži sav život.Reka je blistala zaslepljujuće — topla, mutna, prividno mirna.Vazduh je drhtao, cvrčci su zveckali u trski.Farmer je stajao na

Peške je išao ka autu misleći samo o hladnoj vodi i klima-uređaju.Vrućina je bila nepodnošljiva.A onda je čuo plač. Prvo nije verovao.Mislio je — radio, telefon.Ali zvuk je

Vrućina je bila tolika da je vazduh podrhtavao. Turisti su lenjo šetali stazama, slikali se, kupovali kokose. Ema je držala telefon, pokušavajući da uhvati signal — negde među

Kreda je škripala po tabli neprijatnim zvukom.Vazduh u učionici bio je težak — miris mokrih jakni, mastila i tuđeg straha.Gospodin Hejl je opet vikao. Njegov glas odjekivao je

Od detinjstva je Liza imala čudnu privrženost životinjama. Dok su druga deca molila roditelje za mače ili kuče, ona je sanjala o zmiji. Činilo joj se da su

Putnici ga u početku jedva da su primećivali. Železnička stanica je uvek vrvela od gužve — žurili su ljudi, kotrljale su se torbe, telefoni svetleli u rukama. Ali