Aloizija Vagner, poznata pod scenskim imenom Roza-Violeta, rođena je 1907. godine u Bremenu sa izuzetno retkim sindromom tetraamelije — bez ikakvih ruku i nogu. Uprkos teškom stanju, devojčica je rasla iznenađujuće vedro i samostalno: roditelji su je od malena učili da uradi sve što može bez tuđe pomoći.
U tinejdžerskim godinama Aloizija je počela da nastupa u cirkusima. Zadivljavala je publiku time kako je vešto obavljala svakodnevne radnje: kretala se skakutanjem, palila cigarete, crtala, šila, umivala se i pokazivala neverovatnu gipkost.
Njena prirodna lepota, duhovitost i snažan glas učinili su Roza-Violetu pravom zvezdom. Menadžer joj je postao rođeni brat, sa kojim je kasnije emigrirala u SAD.
Prelomni trenutak u njenom životu bila je ipak ljubav sa muškarcem koji u njoj nije video scensku „neobičnost“, već hrabru, lepu i izuzetno ženstvenu ženu. Zaljubio se u nju bez obzira na njene fizičke posebnosti.
Njihov brak postao je dokaz da prava ljubav ne poznaje fizičke granice. Jedini detalj koji je podsećao na njen hendikep bio je venčani prsten: nije mogla da ga nosi na prstu, pa ga je nosila oko vrata — kao poseban simbol njihove veze.
Posle venčanja, Aloizija je napustila scenu i povukla se iz javnosti. Veruje se da se vratila u Bremen i umrla 1973. godine, ali nema pouzdanih podataka — ni o tačnom datumu, ni o mestu njenog groba. Ipak, sećanje na Roza-Violetu živi zahvaljujući njenom izuzetnom životnom putu i dirljivoj ljubavnoj priči koja je nadjačala sve prepreke.
