Dogodilo se uz obalu Indonezije, tokom obične ekspedicije za istraživanje morskog dna.
Tim okeanografa na brodu Seawind Explorer proučavao je podvodne struje kada je sonar operater primetio anomaliju — veliki metalni objekat na dubini od oko šezdeset metara.
U početku su mislili da je to običan kontejner koji je oluja srušila s broda. Takve pojave nisu bile retke.
Ali oblik je bio čudan: previše ravan, bez oznaka, bez korozije.
Podvodni dron je poslat prema objektu.
Kada su kamere prenele sliku, na ekranu se pojavio kontejner bez brojeva.
Savršen, gladak metal, bez natpisa, bez logotipa.
— Kao da je upravo spušten, — rekao je inženjer Lijam.
Odlučili su da ga izvuku na površinu.
Kabl se zategao, voda zašuštala, i posle dvadeset minuta ogromni metalni pravougaonik bio je na palubi.
Na suncu je izgledao gotovo nov.
Kada su otvorili gornji poklopac, činilo se da je unutra prazno.
Zatim se čuo metalni zvuk, kao da se nešto pomerilo.
Unutra — redovi kapsula, dugačkih i hermetički zatvorenih.
Bez papira, bez oznaka. Samo jedan natpis:
“Property of OSIRIS Deep Lab – Singapore.”
Kapetan je kontaktirao obalsku stražu.
Kada su stručnjaci stigli, otvorili su jednu kapsulu.
Unutra — čovek, ili bolje rečeno telo, u kriokomori, povezano na rashladne sisteme i senzore.
Kasnije se ispostavilo da je kontejner pripadao privatnoj biotehnološkoj kompaniji koja je eksperimentisala s dugotrajnom kriokonzervacijom.
Ali projekt OSIRIS Deep Lab zvanično je ugašen pre šest godina.
Najčudnije od svega bilo je to što su sistemi i dalje radili, a temperatura ostala stabilna.
To je značilo da neko još uvek napaja sistem pod vodom.
Kontejner je odmah proglašen tajnom.
Zvanično — „objekat preuzet od strane pomorskog odeljenja.“
Nezvanično — niko iz posade Seawind Explorera više nikada nije isplovio.
