Stara sem 62 let, po poklicu sem učiteljica književnosti in mislila sem, da bo december potekal kot običajno – dokler študentsko vprašanje na razgovoru ni odkrilo stare zgodbe,
Imao sam osam godina kada sam prvi put saznao da neka čudovišta ne žive ispod kreveta. Ona sede iza tebe u učionici, šapućući dovoljno glasno da samo ti
Svakog jutra pakujem ručak svom sinu. Čak i danima kada jedva da ima šta da se pakuje. Ponekad je to samo sendvič sa puterom od kikirikija, zgnječena jabuka
Onda sam se udala za Danijela. On se prema Emi ponaša kao prema svom detetu — pakuje joj ručkove, pomaže joj sa školskim projektima i svake večeri joj
Oštra neonska svetla su zujala iznad mene, malo preglasno, kupajući sve u umornoj, žućkastoj izmaglici koja je činila da svet izgleda još teže nego što je već bio.
Kada se Rejčelini sinovi blizanci vrate kući sa fakulteta i kažu da je više nikada ne žele videti, sve što je ikada žrtvovala iznenada je predmet debate. Ali
Prošlo je mnogo godina pre nego što sam, kada je Džun postala, konačno mogla da kažem da ćemo postati roditelji. Mislili smo da smo spremni na sve. Pogrešili
Pre osamnaest godina usvojila sam blizance koje sam pronašla napuštene u avionu. Spasili su me od tuge. Ali prošle nedelje, pojavila se stranac i tvrdila da je njihova
Prvi Dan zahvalnosti koji smo organizovali trebalo je da bude prekretnica. Nova kuća, kuvanje sopstvenih obroka, obe porodice za istim stolom. Umesto toga, to je bio dan kada
Mislio sam da poznajem svoju ženu. Deset godina braka, prelepa devojčica i život koji smo izgradili od nule. Onda jednog popodneva moja petogodišnja ćerka izgovorila je nešto o