Prodavnica je zujala kao košnica.Subotnji dan, prepune police, kolica se sudaraju u prolazima, miris hleba i kafe meša se sa dečjim smehom.Red na kasi — dug, neko nervozno
Restoran „Le Marelle“ važio je za jedan od najboljih u gradu — snežno beli stolnjaci, toplo svetlo, pijanista u uglu i konobari koji su se kretali gotovo nečujno.Amelija
Kiša je padala bez prestanka.Kapi su bubnjale po krovu, slivale se niz prozore i razbijale o stepenište.U kući je mirisalo na skupu kafu, parfem i novi život koji
Jutro je počinjalo sporo. Sunce je tek dodirivalo krovove, vazduh je bio svež, sa mirisom mokre zemlje i dima iz dimnjaka.Po putu, koji je još uvek blistao od
Jutro u Parizu počelo je sporo.Kaldrma je još čuvala hladnoću noći, vazduh je mirisao na kafu i sveže pecivo.Grad se budio lenjo — škripa kapaka, prvi koraci, zveckanje
Sve je počelo kao običan petak.Jesen je bila topla, kroz velika prozorska stakla u kancelariji probijala se meka, skoro medena svetlost.Kafa je mirisala jače nego obično, neko se
Jutro je bilo prozračno i toplo.Sunce se polako dizalo nad starim voćnjakom jabuka, a u vazduhu se osećao miris mokre trave, nane i nečeg blago slatkastog — kao
Lena je već bila skoro stigla na aerodrom kad je shvatila da je zaboravila torbu u hotelu.Mala bež torba — šminka, dokumenta, malo keša. Ništa posebno, osim jedne
Put kroz planine uvek je tražio oprez.Majkl je vozio sam — stari džip, prašnjav put, prazan prevoj.Vraćao se sa poslovnog puta, odlučio da ne žuri i skrenuo na
Godine 2024. jedan muškarac iz Nemačke proglašen je za najlepšeg i najmuževnijeg čoveka na planeti — i to ne samo zbog šarma.Zove se Harald Glöckler, a njegovo lice