Sa sedam godina sestre Clements postale su internet senzacija. Fotografije dve devojčice sa izražajnim zelenim očima i lutkastim izgledom brzo su preplavile društvene mreže. Ava Mari i Lea Rouz gotovo momentalno su dobile titulu najlepših bliznakinja na svetu.
Reakcije su bile različite — od oduševljenja do skepticizma. Ali jedno je bilo očigledno — popularnost je stigla pre nego što su one uopšte razumele šta je slava.
A pritom ništa od toga nije bilo planirano. Njihovi roditelji, Kevin i DŽeki, nisu težili ulozi u modnoj industriji. Ali poznanik je primetio izgled devojčica i ubedio ih da otvore nalog na društvenim mrežama. Prve objavljene fotografije bile su početak njihovog velikog puta.
Za samo nekoliko nedelja broj pratilaca porastao je na desetine hiljada. Hobi se brzo pretvorio u profesionalni angažman: počele su ponude agencija i redovna snimanja.
Dok su druga deca učila da čitaju i igrala žmurke, Ava i Lea su učestvovale u foto-sesijama i snimanjima za poznate brendove.
Štampa je obratila pažnju na fenomen bliznakinja: mnogi članci nazivali su ih „novim standardom dečje lepote“. Ali sa priznanjima su stigle i kritike. Roditelje su optuživali da deci uskraćuju normalno detinjstvo. Majka je tvrdila da devojčice žive sasvim običan život i da snimaju samo kada to žele.
Međutim, sudbina je porodicu stavila pred mnogo ozbiljniji izazov. Godine 2019. njihovom ocu je dijagnostikovan redak oblik raka. Bila je potrebna transplantacija koštane srži i velika suma novca. Devojčice su iskoristile svoju popularnost kako bi skrenule pažnju na porodičnu tragediju — i hiljade ljudi su se odazvale. Otac je uspeo da se leči.
Danas Ava i Lea imaju petnaest godina. Adolescencija prirodno menja njihov izgled, ali javnost često reaguje bolno. Na internetu se pojavljuju komentari da „više nisu tako lepe“, uz poređenja sa fotografijama iz detinjstva.
Zašto je društvo toliko zahtevno prema deci koja su odrasla pred očima javnosti? Zašto se odrastanje doživljava kao gubitak? Ava i Lea su obične tinejdžerke i imaju pravo da se menjaju.
Lepota nije samo dečja nežnost. To je zrelost, karakter, samopouzdanje. A sve to se tek formira kod sestara.
Milioni ljudi i dalje prate njihov život. One nastavljaju da rade, uče, druže se. Njihovo odrastanje odvija se javno, ali se one neverovatno dobro nose s tim.
Da, njihov put nije bio standardan. Ali upravo sposobnost da ostanu svoje čini ih posebnim. A ako neko kaže: „Nisu više iste“, — tako i treba da bude. One odrastaju. I to je prirodno.
