Te večeri kiša je padala u potocima, ona vrsta oluje koja pretvara svaki ulični lampion u mutan žuti oreol. Emma je privila kaput uz ramena dok je pokušavala da zaustavi taksi. Na kraju se jedno vozilo zaustavilo, brisači su besomučno prelazili preko vetrobrana.
Sela je na zadnje sedište, otresajući kapi sa kose. „Na 34. i Maple, molim vas,“ rekla je vozaču.
Muškarac je klimnuo i krenuo. Nekoliko minuta vozili su se u tišini, dok je samo zvuk kiše ispunjavao kabinu. A onda je Emma primetila nešto čudno: nije skrenuo na uobičajenu glavnu ulicu, već u mirniji, sporedni kvart.
Srce joj je ubrzano zakucalo. Nagnula se napred. „Izvinite… ovo nije uobičajeni put.“
Vozač je stegao volan. „Znam,“ rekao je tiho. „Stićemo. Ne brinite.“
Emma je osetila paniku. Da li da pošalje poruku nekome? Da li da izađe iz kola? Napolju je besnela oluja. Skupila je hrabrost i upitala: „Zašto idemo ovim putem?“
Dugo nije bilo odgovora. A onda je vozač uzdrhtalim glasom izustio: „Zato što više ne mogu da vozim kroz Ulicu Willow. Ne od prošle godine.“
Emma je zbunjeno podigla obrve. „Zašto?“
U retrovizoru je ugledala njegove oči pune suza. „Moja ćerka… udario ju je auto baš na onom uglu. Imala je samo devetnaest. Svaki put kada prođem tamo, vidim je. Ne mogu…“ Glas mu je utihnuo pod teretom bola.
Tišina je ispunila auto, prekidana samo ritmom kiše. Emmin bes je nestao, ostavljajući samo težak osećaj u grudima. Nije znala šta da kaže, pa je šapatom izustila: „Žao mi je.“
Vozač je klimnuo, pogledom prikovan za put. „Ljudi se nekad ljute kada idem dužim putem. Misle da hoću da im naplatim više. A ja… samo pokušavam da dišem.“
Kada su stigli na 34. i Maple, Emmi više nije bilo važno što je vožnja trajala duže. Platila je i dodala veliki bakšiš. A onda se nagnula napred i tiho rekla: „Hvala što ste to podelili sa mnom. Reći ćete mi njeno ime? Obećavam da ga neću zaboraviti.“
Čovek se osmehnuo kroz suze. „Zvala se Lili.“
I dok je Emma hodala dalje kroz kišu, ponela je više od kišobrana. Ponela je težinu jedne očinske ljubavi — i podsećanje da ponekad, zaobilaznice koje ne razumemo, znače najviše.
Želiš li da ti napišem i kraću verziju ovog teksta kao objavu za društvene mreže?
