Plesna dvorana starog hotela pored jezera bila je obasjana zlatnim svetlom. Sjaj kristalnih lustera odbijao se od uglačanog poda, belih stolnjaka i stolova ukrašenih ružama. Sve je bilo upravo onako kako sam oduvek zamišljala svoje venčanje.
Sto dvadeset gostiju ispunilo je prostoriju – prijatelji, rođaci, kolege – smeh za svakim stolom, dok je tiha muzika gudačkog kvarteta ispunjavala vazduh.
Kada sam nekoliko meseci ranije predstavila Eda svojoj porodici, bilo je tamo samo troje njih: moja majka i moj brat Rajan. Naš otac je umro mlad, a Rajan je tiho preuzeo ulogu našeg zaštitnika.
Moja majka je odmah zavolela Eda.
Rajan je, s druge strane, posmatrao.
Dugo ga je gledao, a onda je konačno pružio ruku.
„Sve dok ga činiš srećnim.“
Ed se samouvereno osmehnuo.
„To je plan.“
A sada, mesecima kasnije, sve je izgledalo savršeno.
Dan venčanja je bio besprekoran.
Moja mama je sedela u prvom redu, brišući suze dok sam išla niz prolaz. Rajan je stajao pored, uspravan, pažljiv.
Ed mi se osmehnuo kao da je najsrećniji čovek na svetu.
„Obećavam da ću se smejati sa tobom“, rekla sam drhtavim glasom, „i biću uz tebe šta god da se desi.“
Ed mi je stisnuo ruku i poljubio je.
Aplauz je ispunio prostoriju.
VEČE JE BILO IZ SAN. ZDRAVLJICE, RAZGOVORI, SMEH.
Onda je di-džej najavio sečenje torte.
Torta je bila na tri sprata, sa zlatnim ukrasima i šećernim cvećem. Bila je gotovo prelepa da bi se dodirnula.
Ed me je zagrlio oko struka.
„Jesi li spremna?“
Klimnula sam glavom.
Zajedno smo isekli prvo parče, gosti su aplaudirali, kamere su bljeskale.
Ed je zagrizao viljušku.
I ja.
Na trenutak, sve je bilo savršeno.
Onda se Ed nasmešio.
I pre nego što sam mogla bilo šta da uradim, gurnuo mi je lice u tortu.
Soba je zašištala.
Hladna krema mi je odmah prekrila lice, veo mi je skliznuo, kosa mi se raspala.
Sve što sam planirala mesecima… uništeno je u trenutku.
Nekoliko njih se nervozno nasmejalo.
MOJA MAJKA JE PRIŠLA USTIMA SA PALCEM GORE.
Ed je zabacio glavu unazad i nasmejao se.
„O, Bože, trebalo bi da se vidiš!“
Obrisao je malo kreme sa mog lica i probao je.
„Slatko.“
Nešto u meni se steglo.
Ovo nije bilo smešno.
Ovo je bilo ponižavajuće.
SUZE SU MI PEKLELE OČI.
A onda…
stolica je glasno zaškripala.
Rajan.
Ustao je.
Zvuk je prosekao sobu.
Svi su utihnuli.
Polako je krenuo prema nama.
ED SE I DALJE SMEJAO.
„U redu je, bila je samo šala.“
Rajan se nije osmehnuo.
Prišao je stolu, uzeo nož i odsekao veliko parče torte.
Zatim ga je držao u ruci.
Gosti su se nagnuli napred.
I pre nego što je Ed mogao da reaguje—
Rajan mu je gurnuo celo parče u lice.
SOBA SE ODJEDNOM ISPUNILA UZDASIMA.
Kolač je kapao niz Edovu bradu.
Rajan je obrisao ruke.
„Ovo je smešno za obojicu.“
Potpuna tišina.
„Šta dođavola?!“ odbrusio je Ed.
Rajan je mirno odgovorio.
„Ako poniziš moju sestru na njenom venčanju, budi spreman da mi vratiš.“
„BILA JE SAMO ŠALA!“ Rajan je prišao bliže.
„Šala je kada se svi smeju. Ne kada neko jedva može da zadrži suze.“
Tišina je bila gotovo ugnjetavajuća.
Rajan se okrenuo ka meni.
„Jesi li dobro?“
Klimnula sam glavom.
Obrisao mi je lice.
„IMAŠ JEDNU ŠANSU“, REKAO JE EDU. „SAD. IZVINI SE.“
Svi su pogledali Eda.
Njegovo samopouzdanje je nestalo.
„Ja… žao mi je…“ promrmljao je.
Rajan je prekrstio ruke.
„Pokušaj ponovo.“
Ed je duboko udahnuo.
„Žao mi je. To je bilo glupo.“
NAPENZIJA SE POLAKO OSVOJALA.
Moja mama je istupila napred.
„Mislim da je dosta pravljenja kolača za danas.“
Nekoliko ljudi je počelo da se smeje.
Muzika je ponovo počela.
Rajan se nagnuo bliže meni.
„Zaslužuješ poštovanje. Nikad to ne zaboravi.“
Osmehnula sam se.
UZELA SAM ČISTU VILJUŠKU I DALA EDU ZALOGAJ KOLAČA.
„Drugi krug?“
Ovog puta je pažljivo zagrizao.
Bez „šale“.
Samo tišina.
I mali klimanje glavom od Rajana.
Nije ono što sam zamišljao.
Ali je bilo nezaboravno zauvek.
