Godine 2024. jedan muškarac iz Nemačke proglašen je za najlepšeg i najmuževnijeg čoveka na planeti — i to ne samo zbog šarma.
Zove se Harald Glöckler, a njegovo lice nazivaju naj simetričnijim na svetu — kao da ga je nacrtala ruka umetnika po savršenim linijama.
Sve na njemu odiše luksuzom: dizajnerska odeća, besprekorna nega, hiljade evra mesečno za tretmane. Čak i manikir košta hiljadu — jer, kaže on, savršenstvo mora biti u svemu, do vrhova prstiju.
Ali iza te blistave fasade krije se priča o boli.
Haraldovo detinjstvo bilo je daleko od glamura. Kada mu je bilo četrnaest, majka mu je poginula pod tragičnim okolnostima — trenutak koji mu je zauvek promenio život. I danas veruje da je otac bio kriv, iako dokaza nema. Možda je baš tada odlučio da, ako ne može da kontroliše sudbinu, može bar sebe.
Moda mu je postala spas i jezik.
Još krajem osamdesetih počeo je da stvara odeću punu sjaja, zlata i teatra. Njegov stil bio je hrabar i prepoznatljiv, a filozofija jednostavna: svaka žena zaslužuje da bude princeza.
Vremenom, njegovo ime postalo je simbol glamura i ekstravagancije.
A onda je došao red na promene — spoljašnje.
Počeo je da eksperimentiše: botoks, plastika, lifting, korekcije. Lice mu se promenilo do neprepoznatljivosti — od prirodnog do porculanski glatkog, od ljudskog do gotovo lutkastog.
Ali za Haralda to nije bila zavisnost — već umetnost.
„Nisam se rodio lep, — kaže on. — Sam sam sebe stvorio.“
Danas je Harald Glöckler živi dokaz da lepota može biti izbor, a ne poklon.
Za neke — simbol slobode izražavanja, za druge — opsesije izgledom.
Ali jedno je sigurno: njegov odraz je priča o čoveku koji je odbio da bude običan.
✨ A vi, šta mislite — da li je lepota dar prirode ili delo čoveka?
