Odeljenje je brujalo kao košnica. Zvono je već zazvonilo, ali su deca i dalje šaputala i smejala se.
Profesor istorije, gospodin Collins, ušao je u učionicu i lupio dnevnikom o sto.
— Tišina! Počinjemo čas.
Preleteo je pogledom po učenicima i odmah primetio dečaka u poslednjoj klupi.
Sedeo je nesigurno, oborenog pogleda, stežući olovku.
Na njegovoj jakni — mrlje od prljavštine, na rukavima — tragovi farbe, cipele — ispucale.
Ostala deca su se pogledavala i šaputala.
— Ethan, — reče strogo profesor, — zašto si došao u ovakvom stanju? Ovo nije garaža, ovo je škola.
Dečak je ćutao.
— Postavio sam pitanje — povisio je glas Collins. — Objasni.
— Izvinite, sir… samo nisam stigao da se presvučem.
— Nisi stigao? — podsmešljivo se nasmeja profesor. — Ili te jednostavno nije briga? Izađi iz učionice.
Tišina. Svi su gledali Ethana.
Ustao je, tiho rekao „izvinite“ i izašao.
Collins je nastavio čas, ali posle nekoliko minuta nije mogao da se skoncentriše.
Nešto u dečakovom pogledu ga je mučilo — nije bila drskost, ni lenjost… već umor.
Sat vremena kasnije, na velikom odmoru, sišao je u zbornicu. Dežurna je rekla:
— Gospodine Collins, onaj dečak… videli su ga iza terena. Mislim da popravlja bicikl.
Profesor je otišao tamo.
Iza zgrade, kraj stare šupe, Ethan je klečao i pokušavao da popravi zarđali bicikl.
Pored njega — mala devojčica od oko šest godina, u iznošenom kaputu.
— Šta radiš ovde? — upitao je Collins.
Dečak je poskočio.
— Izvinite, sir… to je bicikl moje sestre. Živimo daleko. Svakog jutra je vozim u školu, a danas se lanac pokidao. Dok sam to popravljao, isprljao sam se i nisam stigao kući. Nisam želeo da zakasnim.
Profesor je ućutao.
Na trenutak ga je bilo sramota zbog njegovih reči, hladnog tona, brzog zaključka.
Devojčica ga je pogledala krupnim očima i rekla:
— Nije on kriv, sir. Samo želi da ne mrznem ujutru.
Collins je spustio pogled.
— Ethan… idi u salu i presvuci se. Sačekaću te.
— Ali čas…
— Ne brini. Danas ja dobijam lekciju.
Kasnije, kada se odeljenje ponovo okupilo, profesor je čas započeo ne pričom iz udžbenika, već pričom o ljudskosti.
I od tog dana niko se više nije smejao tuđoj prljavoj jakni.
