Ronioc Lukas Moreno bavio se podvodnim istraživanjima više od deset godina.
Vidio je sve — potonule brodove, stare kontejnere, ostatke ratne tehnike.
Ali ono što je pronašao u avgustu 2022. kod obale Sardinije, nije ličilo ni na šta što je ranije video.
Zaron je počeo mirno. Voda bistra, sunce se lomilo kroz dubinu u srebrne pruge.
Lukas je tražio mesto starog brodoloma, o kojem su mu pričali ribari.
Na oko četrdeset metara dubine primetio je čudan oblik.
Isprva je mislio da je kamen.
Zatim — čamac.
Ali kad se približio, srce mu se steglo: bio je to avion.
Trup čitav, bez rđe, bez oznaka, bez brojeva. Ništa, čak ni na repu.
Uključio je lampu i osvetlio kabinu. Staklo netaknuto.
Unutra — dva sedišta, tabla sa instrumentima i ekran koji… je svetleo.
Zastao je.
Nemoguće. Na toj dubini, bez napajanja, nijedna elektronika ne bi mogla raditi.
Ali lampice su ravnomerno treperile.
Na jednom ekranu brojke, na drugom reč: “ACTIVE.”
Približio se, snimio sve kamerom, dotakao trup. Metal hladan, gladak, bez korozije.
Instrumenti na njegovoj ruci počeli su da luduju — kompas se okretao, ekran treperio.
— Šta dovraga… — promrmljao je.
Osetio je laganu vibraciju — kao puls iz unutrašnjosti.
Čuo se kratak metalni zvuk.
Kada je izronio, tresao se.
Odmah je poslao koordinate obalskoj straži.
Ali već sutradan, kada su se vratili sa opremom, aviona nije bilo.
Ni olupine, ni traga — samo ravno dno i mutna voda.
Na snimku sa kamere jasno se vidi: avion je postojao.
A na poslednjem kadru, pre nego što se video prekinuo, na instrument tabli je zatreperila poruka:
“Signal transmitted.”
