Sećam se da su u bakin om ormari visili stari jorganski navlake, i sve su imale jednu posebnost — u sredini ili bliže gornjem delu bio je isečen mali romb od tkanine. Tada mi je to delovalo čudno: zašto pokvariti novu stvar? Ali kasnije sam saznala da su ti isečci imali veoma praktičnu svrhu i da su vremenom čak prerasli u tradiciju.
Nekada su se navlake šile uglavnom od prirodnih materijala — lana, pamuka ili platna. Posteljina je bila teška, a održavanje zahtevno. Da bi se olakšala svakodnevna upotreba, u sredini navlake pravio se mali rombasti ili kvadratni otvor. Kroz njega se mogla brzo poravnati jorganska ispuna, izravnati ivice ili namestiti nabori bez potpunog raskopčavanja navlake.
Ovaj otvor imao je i drugu važnu funkciju — ventilaciju. Prirodni jorgani, punjeni perjem ili vunom, morali su da „dišu“. Kroz te rombove ulazilo je više vazduha, što je sprečavalo vlaženje punjenja i njegovo zgrudvavanje. Jorgan je ostajao pahuljast i trajao mnogo duže.
Pored toga, otvori su postajali i dekorativni element. U to vreme tkanine su uglavnom bile jednobojne ili sa jednostavnim cvetnim motivima, pa su domaćice nastojale da posteljini daju lični pečat.
Rombovi su često bili obrubljeni čipkom, ukrašeni vezom ili uokvireni šarenom trakom. To je posteljini davalo poseban šarm i činilo je svečanijom.
Vremenom, pojavom rajsferšlusa, dugmadi i drugih modernih kopči, potreba za ovakvim otvorima nestala je i navlake su postale cele. Ali nekada su ti mali rombovi bili pravo rešenje za domaćice, spajajući praktičnost i lepotu.
