Neki ljudi provedu ceo život pitajući se šta su propustili. Želela sam da vratim baki samo jednu noć. Onu koju nikada nije imala. Želela sam da ona bude moja pratilja na maturi. Ali kada je moja maćeha saznala, učinila je sve što je mogla da je ne pamtimo onako kako smo planirali.
Odrasla sam nakon što mi je majka umrla. Izgubila sam je kada sam imala sedam godina, i od tada se činilo da se svet raspada. Postojala je samo jedna sigurna stvar: baka Džun.
Nije bila samo moja baka. Ona je bila sve. Ogrebana kolena, loši dani u školi, tihe noći kada mi je sve što je trebalo da čujem bilo: „Sve će biti u redu“ – ona je bila sve to. Vodila me je u školu, ubacivala mi je beleške u kutiju za ručak, učila me je kako da pržim jaja i prišivam dugmad.
Bila je zamenska majka, prijateljica i jedina osoba koja je verovala u mene kada ja nisam.
Imala sam deset godina kada se moj otac ponovo oženio. Moja maćeha, Karla, se preselila kod nas. Baka je učinila sve što je mogla da joj udovolji. Pekla je kolače, satima je radila na ručno šivenom ćebetu koje joj je poklonila.
Karla ju je gledala kao da joj je poklonila kesu za smeće.
Bila sam dete, ali nisam bila slepa. Videla sam Karlino lice kada se baka pojavila. Čula sam veštačku ljubaznost u njenom glasu. A kada se uselila, sve se promenilo.
KARLA JE BILA OPSEDATA IZGLEDOM.
Karla je bila opsednuta izgledom. Skupe torbice, veštačke trepavice, nedeljni manikir. Stalno je pričala o tome kako naša porodica „napreduje“.
Ali se prema meni ophodila sa ledenom ravnodušnošću.
„Tvoja baka me razmazi“, rekao je prezrivo.
„Ako želiš da me odvedeš negde, provodi manje vremena sa njom. Ona me vuče nazad.“
Baka je živela dva bloka dalje. Pa ipak, Karla je govorila o njoj kao da je drugi svet.
U srednjoj školi je bilo još gore. Karla je volela porodicu koja je ukrašavala izloge. Slike, objave, „Blagoslovena sam što imam takvog sina.“ Jedva da je razgovarala sa mnom u stvarnom životu.
Volela je tu sliku. Ne ljude.
Moja završna godina srednje škole je došla iznenada. Svi su pričali o maturi. Nisam želela da idem. Nisam imala devojku i mrzela sam potrebnu dramu.
ONDA SMO JEDNE VEČERI GLEDALI STARI CRNO-BELI FILM KOD BAKE.
Onda smo jedne večeri gledali stari crno-beli film kod bake. Bila je scena mature. Ples, zvezde, veličanstvene haljine.
Baka se osmehnula… ali nekako tužno.
„Nikada nisam stigla do svoje“, rekla je tiho. „Morala sam da radim. Ponekad se pitam kako je to moralo biti.“
Rekla je to kao da više nije važno. Ali video sam nešto u njenim očima. Staru čežnju.
„Onda sada odlaziš“, rekao sam.
„Ne budi smešan“, nasmejala se.
„Smrtno sam ozbiljna. Bićeš mi partnerka.“
Plakala je. Zagrlila me je. I rekla je da.
Sledećeg dana na večeri sam rekla tati i Karli. Tata se ukočio. Karla me je gledala.
„Šališ se, zar ne?“, siktala je.
„Ne“, rekla sam mirno. „Baka ide sa mnom.“
Karla je eksplodirala.
„Odrekla sam se svega zbog tebe! Postala sam ti majka!“
To je bila laž. I ja sam to rekla.
„Ti me nisi odgajila. Ona jeste.“
Karla je prišla i rekla da je to sramotno. Da će mi se smejati. Da ću osramotiti porodicu.
„Idem sa bakom“, zaključila sam.
Baka nije imala novca za skupu haljinu. Zato je sebi napravila jednu. Radila je na njoj noć za noću. Bledoplavi saten, čipkani rukavi, sitna biserna dugmad.
KADA JE OBUKLA, MOGLA SAM DA DIŠEM.
Kada sam je obukla, jedva sam mogla da dišem.
„Prelepa si“, rekla sam.
Ostavila je haljinu kod nas zbog kiše. Okačila ju je u moj ormar.
Sledećeg dana, Karla je bila previše fina. Sumnjičava.
Baka je stigla tačno u četiri sata. Otišla je gore da se presvuče.
A onda je vrisnula.
POTRČALA SAM. DRŽALA JE HALJINU U RUCI.
Potrčala sam. Imala je haljinu u ruci. Isečenu. Iscepanu. Uništenu.
Karla je stajala iza nje, izgledajući lažno šokirano.
„Šta se desilo?“, upitala je.
Nešto je puklo u meni.
„Tačno znaš.“
Osmehnula se.
Baka je rekla da ostaje kod kuće.
Pozvala sam svoju najbolju prijateljicu.
DVADESET MINUTA KASNIJE BILA JE TAMO SA SVOJOM SESTROM I TRI STARA VEČERNJA MOMAKA.
Dvadeset minuta kasnije bila je tamo sa sestrom i tri stare večernje haljine.
Baka je protestovala. Nisam joj dozvolila.
Na kraju je obukla teget plavu haljinu. Kada se pogledala u ogledalo, zaplakala je.
„Tvoja majka bi bila ponosna na tebe“, šapnula je.
Kada smo ušli u fiskulturnu salu, začuo se aplauz. Nastavnici su se slikali. Učenici su navijali. Baka je igrala. Smejala se. I postala je kraljica mature.
Karla je stajala pored vrata, besna.
„Cirkus“, siktala je.
BAKA JE MIRNO POGLEDALA.
Baka ju je mirno pogledala.
„Misliš da je ljubaznost slabost. Zato nikada nećeš razumeti šta je prava ljubav.“
I izašla je da igra sa mnom.
Kod kuće, moj otac je pronašao Karline poruke. Priznala je da je isekla haljinu.
Moj otac ju je poslao.
Sledećeg jutra, miris palačinki me je probudio. Baka je pevušila. Tata je bio tih, ali veseliji.
Naša fotografija je postala viralna na internetu. Hiljade ljudi je komentarisalo.
TE VEČERI SMO IMALI „DRUGI ZAPARAK“ U BAŠTI.
Te večeri smo imali „drugi ZAPARAK“ u bašti. Sa svetlima. Sa muzikom. Sa plesom.
Baka se nagnula ka meni.
„Ovo je stvarnije od bilo čega
lopta.
I bio je u pravu.
