Bio je topao nedeljni popodne.
Emili i Džordan su upravo završili ručak, a njihova dvogodišnja ćerka Lili želela je da se igra napolju. Njihovo dvorište je bilo ograđeno, bezbedno i uvek na dohvat pogleda. Lili je potrčala ka kliznim vratima — ali Dejzi, njihov petogodišnji border koli, stala joj je na put.
Isprva je izgledalo kao igra.
Lili se kikotala i pokušala da se provuče pored nje. Dejzi je zarežala — ne glasno, ali oštro. Zaštitnički.
Emili je ukorila psa, povukla ga u stranu. „Samo želi da se igra“, rekla je.
Ali Dejzi nije odustajala. Prislonila se telom uz vrata i zalajala prema dvorištu.
Tada se Džordan setio bebi monitora koji su ostavili na tremu — sa ugrađenom kamerom.
Otvorio je aplikaciju na telefonu.
I ukočio se.
Tamo, odmah iza žbunja pored Lilinine kućice za igru, čučao je muškarac. Prljava odeća, raščupana kosa. U rukama je držao nešto — izgledalo je kao uže.
Džordan je istrčao na zadnja vrata vičući. Muškarac je nestao preko ograde u nekoliko sekundi.
Policija je stigla za par minuta. Ispostavilo se da je istog tog čoveka dva dana ranije snimila komšijina sigurnosna kamera dok je virio kroz prozore. Vlasti su verovale da je ciljao porodice — čekajući priliku.
A tog popodneva, skoro ju je i imao.
Da nije bilo Dejzi.
Posle toga, Lili više nikada nije smela napolje bez nadzora. A Dejzi?
Postala je mnogo više od porodičnog ljubimca.
Bila je njihov tihi čuvar — razlog što je njihova devojčica i dalje na sigurnom.
