Sofi je bila u braku 15 godina. Život nije bio savršen — čiji jeste? — ali mislila je da svog muža poznaje bolje nego bilo ko drugi. Radio je dugo, voleo njihovo dvoje dece, a nedeljom je uvek pravio palačinke. Ništa na njemu nije delovalo neobično… sve do te noći.
Dok je slagala veš, Sofi je zavukla ruku u džep njegovog starog zimskog sakoa. Očekivala je najviše račun ili zaboravljenu olovku. Umesto toga, prsti su joj dotakli kovertu. Unutra je bio presavijen požutelii papir sa rukopisom koji nije prepoznavala.
Srce joj je zakucalo dok je čitala prvi red: „Ako ovo iko pronađe, neka zna da je nikada nisam prestao voleti.“
Sofi se ukočila. Da li je to bila ispovest o prevari? Tajna romansa? Ali što je više čitala, to je postajalo čudnije. Pismo nije bilo upućeno nikome određenom. Govorilo je o izborima, kajanju i obećanju koje nije moglo biti ispunjeno. Potpisano je samo inicijalima „E.G.“
Te noći nije mogla da zaspi. Želela je da se suoči sa mužem, ali je nešto zaustavilo. Umesto toga, počela je da istražuje sama. Stare porodične fotografije, kutije na tavanu, šaputanja svekrve… dok konačno nije složila delove slagalice.
Istina? Pismo uopšte nije bilo o njenom mužu. Pripadalo je njegovom pokojnom ocu — čoveku koji je u sebi nosio ljubavnu priču toliko snažnu i tajnu da o njoj nikada nije govorio. Nekako je pismo završilo u postavi tog sakoa, zaboravljeno sve do sada.
Kada je Sofi napokon rekla mužu šta je pronašla, on se slomio u suzama. Godinama je verovao da mu je otac bio hladan i distanciran. Te noći shvatio je da je ceo život nosio slomljeno srce.
Ponekad, najveća iznenađenja u braku nisu o lažima i prevari… već o otkrivanju delova prošlosti koji menjaju sve što smo mislili da znamo.
