Danny Trejo ima lice koje se ne može pomešati sa bilo kim: oštre bore, duboki ožiljci, pogled koji kao da probija beton. Oduvek je izgledao kao da je upravo izašao iz San Quentin zatvora — i to nije filmska maska, već deo njegove biografije. Ali uprkos brutalnosti i mračnom prošlost, Trejo je čovek koji je spasao desetine ljudi od zavisnosti i beznađa. I, što je mnoge iznenadilo, otac je petoro dece koje uopšte ne liče na proizvod njegovog teškog života.
Najstariji sin, Danny Boy, rođen je pre njegovog braka. On je najpovučeniji i potpuno izbegava javnost. Živi u Lompocu, pomaže ocu u biznisu Trejo’s Tacos i u kafićima, voli životinje i bira mir umesto kamera. Njegov put je tih, daleko od holivudskog haosa.
Gilbert, srednji sin, potpuno je suprotan — najkreativniji u porodici. Rođen 1988, rano shvata da želi da radi u filmu, ali ne kao glumac već kao reditelj. Snimio je nekoliko filmova, uključujući i emotivnu dramu u kojoj glumi sam Trejo. Ti filmovi postaju svojevrsni dijalog oca i sina — iskren, emotivan, bez suvišnih reči.
Ćerka Danielle nasledila je nežne crte majke, ali ima snažnu unutrašnju energiju. Okušala se u glumi, pojavljujući se u dramama Strike One i 1st Strike, koje tematski dodiruju priču njihove porodice. Ipak, Danielle nikada nije jurila slavu — živi mirno, poštujući očev put, ali idući svojim.
O Esmeraldi se zna vrlo malo. Ona bira život u senci, a Trejo se trudi da joj to omogući. Nema intervjua, javnih pojavljivanja, pa čak ni biografskih detalja — kao da živi u svetu u kojem prezime Trejo ne znači ništa.
Jose, najmlađi sin, još je misteriozniji. Rođen je 1991. godine, ali gotovo ništa o njemu nije poznato. Nema fotografija, informacija, spominjanja. Kao da je Danny namerno sklonio sina iz javnosti kako bi mu omogućio normalan, miran život.
Kada gledaš Treja, lako je zamisliti ga kao junaka akcionih filmova. Ali van seta, on je otac koji je učinio ono najvažnije: dao je svojoj deci život koji on sam nikada nije imao. Bez zatvora. Bez droge. Bez bola. I možda je baš to razlog zašto je pravi heroj — ne na ekranu, već kod kuće.
