24-godišnja Kanađanka, poznata kao Marija Magdalena, pretvorila je svoj izgled u umetnički projekat. Posle desetina operacija promenila se do neprepoznatljivosti — i sada ni sama ne može da
Isprva su svi mislili da je šala.U gradskom četu pojavilo se video-snimak sa sigurnosnih kamera.Na snimku — kobila, obična, mrka.Stajala je pored lifta na sedmom spratu stambene zgrade,
To se dogodilo predveče, kad je sneg padao bez prestanka, a šuma tonula u tišinu.Sve oko mene bilo je prekriveno belim — kao da je svet pokušavao da
Reka je urlala posle oluje.Obale su bile klizave, voda mutna i teška.Tomas je hodao pored toka kada je začuo čudan zvuk — nije to bio ljudski krik, ni
Od jutra je padao sneg — ne jak, ali uporan. Belo, tiho, kao nedorečena misao.Marta je stajala kraj prozora, držeći u rukama stari šal, i mislila kako ga
Nekada su ovo mesto zvali Mrtva dolina.Prostirala se kilometrima — goli panjevi, ispucala zemlja, ni glasa ptice. Čak je i vetar ovde delovao strano. Pre stotinu godina ovuda
Sunčan dan pržio je izloge malog kafića na periferiji grada. Unutra je mirisalo na peciva, kafu i hlor.Aleks, šesnaestogodišnji dečak umornog lica, klečao je u toaletu, stežući sunđer
Bio je vreli jul.Vazduh gust, kao da se topio.Asfalt je blistao od toplote, lišće se nije micalo, a grad je izgledao sprženo. Ispred malog kafića na uglu zaustavila
Prodavnica je zujala kao košnica.Subotnji dan, prepune police, kolica se sudaraju u prolazima, miris hleba i kafe meša se sa dečjim smehom.Red na kasi — dug, neko nervozno
Restoran „Le Marelle“ važio je za jedan od najboljih u gradu — snežno beli stolnjaci, toplo svetlo, pijanista u uglu i konobari koji su se kretali gotovo nečujno.Amelija