Zanimljiva činjenica, o kojoj danas zna vrlo malo ljudi: na starim metalnim krevetima mreža se gotovo nikada nije zatezala preko cele dužine ležišta. Sa jedne strane uvek je ostajao prazan deo, koji je mnogima delovao kao neka greška ili čudna ušteda materijala.
Ali zapravo, to je bilo promišljeno rešenje, a ne slučajnost.
Konstruktori su namerno ostavljali taj razmak kako bi olakšali rad sa metalnom mrežom. Ona se pričvršćivala pomoću opruga ili kuka, i kada je bilo potrebno dodatno je zategnuti, zameniti stare spojeve ili potpuno obnoviti mrežu, sve se radilo upravo kroz taj slobodni otvor. Zahvaljujući tom rešenju, popravka je trajala svega nekoliko minuta.
Pored toga, kod mnogih modela ovaj deo služio je za podešavanje zatezanja. Ako bi mreža počela da se opušta, moglo je lako da se doteže ili, suprotno, da se malo popusti kako bi se postigla željena tvrdoća.
U nekim porodicama u taj otvor ubacivala se čak i drvena daska kako bi površina postala čvršća — naročito kada su krevet koristile starije osobe ili gosti.
Dakle, prazan prostor nikako nije bio „nedovršenost“. Naprotiv — to je bio deo funkcionalne i praktične konstrukcije. Zahvaljujući ovom jednostavnom, ali pametno osmišljenom rešenju, metalni kreveti trajali su decenijama i lako su se popravljali kod kuće, bez ikakvih specijalnih alata.
