Oduvek sam volela kristal. Za mene je to kao mali praznik usred običnog dana: presijava se na svetlu, zvoni tanko i prelepo čim ga dotakneš. Ali vremenom sam shvatila da je kristal „uvredljiv“ — malo nepažnje i on se zamuti ili prekrije tragovima vode. Posle raznih metoda, izdvojila sam tri koje me nikada nisu izneverile.
1. Perem samo ručno i u mlakoj vodi
Nikako mašina za sudove — vrela voda brzo oduzima prozirnost, a ponekad izazove i pukotine. Kristal perem isključivo ručno, u mlakoj ili blago toploj vodi, uz kap blagog sredstva. I koristim samo nežnu sunđerastu krpu — bez jakog trljanja, kristal voli nežnost.
2. Moj tajni način za sjaj — sirće
Posle pranja uvek isperem kristal u blagom rastvoru sirćeta:
1 litar vode + 1 kašika sirćeta.
On trenutno uklanja tragove vode i vraća onu kristalnu jasnoću. Kristal bukvalno počne da „peva“ od čistoće.
3. Sušim samo na lanenom peškiru — dalje od sunca
Ranije sam kristal ostavljala da se suši na radijatoru ili na prozoru — greška. Nagla promena temperature stvara mikro-pukotine. Sada ga samo preokrenem na laneni peškir i pustim da se osuši prirodno. Zatim ga blago ispoliram krpom bez dlačica.
Ove male navike prave čudo: kristal ponovo sija kao u bakinim vitrinama. I svaki put kada sipam vino u čašu ili stavim vazu na sto, čini mi se da se u kuću vraća delić praznika.
