Trebalo je da to bude najsrećniji dan u njenom životu. Ana je stajala u venčanici, dok se njen novi muž blistavo smeškao pored nje, a prijatelji i porodica su aplaudirali. Svaki detalj venčanja prošao je savršeno — ili je bar tako mislila.
Nekoliko nedelja kasnije, dok je listala fotografije, Ani je srce preskočilo. Tamo, u pozadini jedne slike, stajala je žena u bledojoj haljini. Nije bila gošća, niti slučajni prolaznik — već neko koga je odmah prepoznala.
Bila je to muževa bivša.
Ruke su joj zadrhtale dok je uvećavala fotografiju. Bivša nikada nije bila pozvana. Nisu razgovarale godinama. A ipak, stajala je na kraju crkve, gledajući pravo u mladence izrazom koji nije bio ni najmanje prijateljski.
Ana je suočila muža, koji se zakleo da o tome ništa ne zna. Ali glasine su se brzo proširile. Neki su govorili da ga je bivša molila da je vidi pre venčanja. Drugi su tvrdili da mu je slala pisma.
Istina se pokazala još čudnijom: kasnije je Ana otkrila da ta žena uopšte nije bila živa. Poginula je u saobraćajnoj nesreći nekoliko meseci ranije. Fotografija nije prikazivala nepozvanog gosta… već nešto sasvim drugo.
Do danas, Ana tu sliku drži sakrivenu u fioci, nesigurna da li je to bila samo okrutna varka svetlosti — ili nešto mnogo jezivije.
