Marijana nije spavala ni minut te noći. Prijateljstva
Crni USB disk je ležao na njenom stolu.
Nije ga dodirnula šest godina.
Ne zato što se plašila.
Već zato što je verovala Havijeru.
Verovala je da prijateljstvo ima svoje granice.
To poštovanje se podrazumevalo.
Ali posle poniženja u restoranu, ništa od toga nije ostalo.
Sledećeg jutra, bila je prva u svojoj kancelariji.
Zatvorila je vrata, uključila USB disk u računar i otvorila fasciklu sa oznakom „Viento Creativo – Arhiva ugovora“.
U njoj su se nalazili svi računi, potvrde o plaćanju i imejlovi iz proteklih šest godina. Nasilje i zlostavljanje
Mesec za mesecom.
Svaka porudžbina.
Svaki transfer.
Svako obnavljanje ugovora.
Kada je Marijana izračunala ukupan iznos, nehotice je zadržala dah.
Više od pet miliona pezosa.
Skoro sedamdeset procenata godišnjeg prihoda Rikardove reklamne agencije dolazilo je direktno ili indirektno od njenih pekara.
Bez ovih ugovora, njegova kompanija teško da bi preživela.
Seti se zašto Rikardo nikada nije znao ko je pravi klijent.
Tada ju je Havijer pitao.
„Drži posao i prijateljstvo odvojeno. Rikardo ne mora da zna.“
Složila se.
Danas je razumela koga je ova tišina zaista zaštitila.
Ne nju.
Već Rikarda.
Marijana je podigla slušalicu.
„Danijele? Molim te, pripremi sve raskide ugovora.“
„Sve?“
„Svaki pojedinačno.“
„Stupa na snagu odmah?“
„Stupa na snagu odmah.“
Istog popodneva, Rikardova agencija je primila zvanično obaveštenje.
Sve tekuće kampanje su prekinute.
Nijedan novi ugovor neće biti dodeljen.
Konačna isplata je izvršena kako je ugovorno dogovoreno.
… Ništa više posle toga.
Manje od sat vremena kasnije, zazvonio joj je telefon.
Rikardo.
Pustila ga je da zvoni.
Pa ponovo.
I ponovo.
Konačno, Havijer se pojavio u njenoj kancelariji.
„Rikardo je potpuno slomljen.“
Marijana nije ni podigla pogled.
„Zašto?“
„Njegov najveći klijent je odustao.“
Polako je zatvorila laptop.
„Ne.“
„Šta hoćeš da kažeš?“
„Nije njegov najveći klijent.“
Pogledala je direktno u oči svog muža.
„Njegov jedini klijent koji ga je godinama nosio sa sobom.“
Havijer je prebledeo.
„Ti… nikada mu nisi rekla…“
„Tražila si od mene.“
Nastala je duga tišina.
„On zaista nije ništa znao“, šapnuo je Havijer.
Marijana je klimnula glavom.
„Upravo zato je mogao da veruje da sam bezvredna.“
Tri dana kasnije, Rikardo je pozvao na lični sastanak.
Delovao je neobično tiho.
Bez šala.
Bez samozadovoljnog osmeha. Nasilje i zlostavljanje.
Njegove oči su odavale neprospavane noći.
„Marijana… Videla sam dokumenta.“
Nije rekla ništa.
„Je li se ovo zaista samo tvoja stvar ticalo?“
„Da.“
Spustio je pogled.
„Mislio sam…“
„…da sam samo žena tvog prijatelja?“
Rikardo nije odgovorio.
Po prvi put je ostao bez reči.
„Nisam znao da…“ Menadžment
„Ne“, mirno ga je prekinula Marijana.
„Nikada nisi želeo da znaš.“
Izvadila je fasciklu iz torbe.
„Evo svih faktura.“
Gurnula ju je preko stola.
„Svaka porudžbina. Svako plaćanje. Svakog meseca.“
Rikardo je ćutke listao stranice.
Sa svakom stranicom, njegovo lice je postajalo sve bleđe.
Prepoznao je svoj potpis.
Njegove fakture.
Njegov profit.
I ime kompanije koja je sve to finansirala. Ljudi i društvo
Dulse Rinkon.
Marijanina kompanija.
Polako je zatvorio fasciklu.
„Žao mi je.“
Marijana se tužno osmehnula.
„Ne zato što si me uvredio.“
Zbunjeno je podigao pogled.
„Već zato što šest godina nisi pokušao da saznaš ko veruje u tebe.“
Ustala je.
„Poštovanje ne počinje kada saznaš koliko je neko bogat.“ Jezički resursi
Uzela je torbu.
„Počinje mnogo pre toga.“
Napustila je kafić ne osvrćući se.
Rikardo je ostao sam.
Po prvi put je shvatio da ponos može da uništi više od samo prijateljstava.
Ponekad košta baš života koji je neko uzimao zdravo za gotovo.
