Ponekad jedan mali uređaj može da nas vrati u detinjstvo jače nego bilo koja fotografija. Za mene je takav simbol bio stari metalni generator koji se nekada montirao na bicikle da bi se upalilo prednje svetlo. Kada sam ga ponovo video, odmah sam se setio vremena kada je svaki klinac sanjao da ima tu spravicu na svom „gvozdenom konju“.
U našem dvorištu bio je jedan dečak koji je prvi stavio taj generator. Mi smo se okupljali oko njegovog bicikla, zadržavali dah i čekali da prođe pored nas — i far zasvetli jakim svetlom pravo u mraku. Nema baterija, nema kablova, samo okrećeš pedale — i magija oživi. Gledali smo to sa zavišću i oduševljenjem, kao u pravo tehničko čudo.
Sećam se koliko sam dugo želeo da kupim takav generator, da i ja vozim večernjim ulicama sa upaljenim svetlom i osećam se skoro odraslo, skoro kao motociklista. Svetlo farova činilo se kao prava propusnica u svet avantura.
Danas su takvi generatori gotovo nestali — zamenili su ih LED lampe i baterije. Ali za mene ovaj mali mehanizam ostaje deo prošlosti: miris slobode, zvuk točkova po asfaltu, noćne vožnje i dečiji ponos zbog mog „svemirskog“ bicikla.
A vi, sećate li se tih legendarnih dinamo-generatora?
