Nisam imala nameru da juče otkrijem nešto zastrašujuće u svom dvorištu.
Bilo je nešto posle podneva — sunčano, mirno, ništa neuobičajeno. Izašla sam napolje da zalijem biljke kada sam to primetila: nešto dugačko i isprepleteno ležalo je u travi, blizu ograde.
U prvi mah pomislila sam da je konopac. Možda ga je ostavio baštovan. Ali nešto u vezi s tim mi nije davalo mira.
Napravila sam još jedan korak.
Tada se to pomerilo.
Srce mi je skočilo u grlo. Na sekund sam pomislila: „Molim te, nemoj biti zmija.“
Zgrabila sam telefon, spremna da snimim šta god da je — delom iz radoznalosti, delom iz čiste panike. Što sam bila bliže, to sam se neprijatnije osećala. Moj pas, Luna, ukočeno je stajala iza mene i ispustila najtiše režanje koje sam ikada čula od nje.
Polako sam čučnula… i tada sam vrisnula.
Nije bio konopac. I nije bila zmija.
Bio je to živi voz — masivna kolona od, čini se, 150 sićušnih stvorenja, koja su gmizala u jezivo savršenom redu, jedno za drugim, kao vojnici na zadatku. Gusenice. Stotine njih. Kretale su se zajedno, kao da dele jedan mozak.
Nisu se razilazile. Nisu bile izgubljene.
Imale su cilj — i kretale su se s namerom.
Komšinica je dotrčala, uznemirena mojim vriskom, a ja sam samo pokazala u neverici. I ona je dahnula, pa promrmljala: „Nikada nisam videla nešto slično. Da li… migriraju?“
Objavila sam video na internetu, i u roku od nekoliko sati — eksplodirao je.
Ljudi iz svih krajeva su delili svoje teorije:
„Invazija armyworm gusenica.“
„Migracija svilene bube.“
„Jedan je rekao da tako izbegavaju ptice — snaga je u broju.“
Drugi je tvrdio da je to duhovni znak. „Gledaj kuda idu. To nešto znači.“
Nisam dobro spavala te noći. Stalno sam razmišljala:
Kuda su krenule? Zašto su bile tako organizovane? I zašto baš moje dvorište?
Nestale su do zalaska sunca — iščezle isto tako iznenada kao što su se i pojavile. Ali nešto su ostavile za sobom: vijugavi, srebrnkasti trag u travi, koji nije nestao sve do narednog jutra.
Čudno je kako nešto tako malo može da te protrese do srži. Ne prestajem da gledam snimak. Ne znam šta sam zapravo videla.
Ali jedno znam:
Ponekad ono što pomisliš da je običan konopac… možda je zapravo upozorenje koje puzi pravo ka tebi.
