Borba za „savršeno“ telo ponekad postaje trka na život i smrt. Moda ekstremne mršavosti može uništiti život čak i potpuno zdrave devojke. Priča Valerije Levitine strašno to potvrđuje: skoro 20 godina pokušavala je da pobedi anoreksiju, ali je bolest pobedila nju.
Valerija je rođena u Moskvi 1973. u imućnoj porodici. Bila je talentovana: rano je naučila da čita, pisala poeziju, svirala klavir. Roditelji su bili ponosni na njen izgled — Lera je bila lepa, izrazita, i imala je mnogo udvarača.
Devedesetih porodica se preselila u SAD. Za mladu devojku to je bio težak lom. Njeno samopouzdanje se rušilo: sa 171 cm i oko 63 kg, smatrala je da je „debela“. Podsmevanje vršnjaka dodatno je pojačavalo njen strah od sopstvenog tela. Čak je i majka podržavala ideju da smrša, ubeđujući je da mora „skinuti višak“.
Sve je počelo bezazleno — brojanje kalorija, izbacivanje slatkiša. Ali postepeno je izbacila gotovo sve ugljene hidrate. Kilogrami su nestajali brzo — posle nekoliko meseci imala je 45 kg. U toj fazi mršavost joj je donela prvi uspeh: ušla je u modeling i postala „Mis Čikaga“.
Ali više nije mogla da stane. Bolest ju je progutala. Valerija je slabila, umarala se od najmanjeg pokreta, nije mogla da podigne torbu ili veže pertle. Sa 24 godine imala je samo 37 kg — dijagnostikovana joj je anoreksija.
Porodica je pokušavala da joj pomogne, ali bolest je već razorila i telo i psihu. Ljudi su je znali kao „najmršaviju ženu na svetu“ — slava koja je ličila na osudu.
Godine 2010. preselila se u Monako, nadajući se da će joj blaga klima pomoći. Na mrežama je upozoravala devojke na smrtonosnu opasnost ekstremnog mršavljenja. Ali mnoge je nisu čule — molile su je za „tajne“ brzog mršavljenja. Valerija je odgovarala: „Ne želim da učim nikoga kako da umre.“
Njeno stanje se naglo pogoršavalo. Organizam je bio iscrpljen, težina pala na kritičnih 25 kg, probavni sistem prestao da funkcioniše. Bolest joj nije ostavila šansu.
decembra 2013. Valerija Levitina je preminula. Imala je samo 39 godina.
Njena tragedija ostaje strašan podsetnik da kult mršavosti može tiho uništiti čoveka — i da se ponekad borba protiv „mana“ pretvara u borbu za život.
