Slučaj je u početku odbačen kao tipfeler. Kada je sudski službenik pročitao naglas tužbu, svi su se nasmejali — „Mališan tuži svoje roditelje.“ Ali nije bila greška. Dokumentacija je bila ispravno podneta, potpisi verifikovani, a tužilac, trogodišnji dečak u prevelikom odelu, uveden je u sudnicu dok je u ruci držao sok.
Mališan je tražio odštetu zbog „emotivne štete“. Prema tužbi, roditelji su ga tretirali „kao proizvod, a ne kao osobu“, koristeći ga za smešne snimke, fotografije i ponižavajuće plesove koje su objavljivali na mrežama bez njegove saglasnosti. Dokazi su prikazivali godine eksploatacije — slike na kojima je umazan špagetima, viralne klipove na kojima se sapliće o igračke, bezbroj objava uz opise poput „Naš mali klovn“.
Sudija je isprva mislio da je reč o šali, ali onda je advokat dečaka — ozbiljan čovek koji je tvrdio da ga je dete angažovalo novcem iz kasice — počeo da iznosi neosporne dokaze.
Kada je pozvan da svedoči, mališan je uperio prstom u roditelje i viknuo svoje jedine jasne reči tog dana:
„Nema više mimova!“
Sudnica je eruptirala. I nekako, protiv svake logike, porota je stala na njegovu stranu.
Presuda? Mališan je pobedio. Roditelji su morali da obrišu sve sramne objave, isplate odštetu u vidu doživotne zalihe igračaka i javno se izvine.
Novinari su ga okružili dok je izlazio iz suda, mašući ponosno iz svoje kolica. Kada su ga pitali šta planira da uradi sledeće, odgovorio je jednostavno:
„Dremka.“ 😴
