Porodica Martin je uvek u šali govorila da je njihova mačka Midnajt više mali lopov nego kućni ljubimac. Vukla bi čarape, trake, pa čak i sjajne kašike iz kuhinje u dnevnu sobu, kao da pokazuje trofeje. Smatrali su to simpatičnim — sve dok jedne noći nije donela nešto o čemu niko nije mogao da se šali.
Bila je subota kasno uveče kada je Sara Martin čula poznato grebanje na zadnjim vratima. Midnajt je bila napolju, istraživala komšiluk, i Sara je krenula da je pusti unutra. Ali ovaj put, umesto da mijauče za hranom, mačka je ponosno zakoračila u kuhinju s nečim čvrsto stegnutim u čeljustima.
Isprva je Sara pomislila da je to samo još jedna igračka ili možda rukavica. Ali kada je mačka spustila predmet na pod uz tup zvuk, želudac joj se stegao. Nije bila igračka. Bio je to mali kožni novčanik.
„Odakle ti ovo?“ povikala je Sara. Njen muž Mark uleteo je u kuhinju na zvuk njenog glasa. Sagnuo se i otvorio novčanik. Unutra je bila vozačka dozvola, svežanj novca — i fotografija muškarca kog nisu prepoznali.
„Možda je neko ispustio,“ promrmljao je Mark, iako mu je glas odavao nelagodu. Ali dok je pregledao ostalo, nešto čudno privuklo mu je pažnju: presavijena cedulja u jednom od pregrada. Drhtavim prstima ju je otvorio.
Na njoj je stajala samo jedna rečenica, ispisana užurbano: „Ne veruj mu.“
Par je ostao da se zapanjeno gleda. Ko je „on“? I zašto je ovaj novčanik bio sakriven tamo gde ga je Midnajt mogla pronaći?
Sutradan, radoznalost je prevagnula. Mark je krenuo da prati stazu kojom je mačka obično išla — iza živice, preko sokaka, do stare šupe koja godinama nije bila korišćena. Tamo je pronašao tragove premeštane zemlje pored zida šupe. Pozvao je Saru, i zajedno su počeli da kopaju, dok lopata nije udarila u drvenu kutiju.
Unutra su bile još stvari — zgužvana pisma, stare fotografije i još jedna cedulja od koje su se sledili. Na njoj je pisalo ime — ime njihovog komšije, čoveka koji je pored njih živeo godinama.
Pozvali su policiju. Istraga je otkrila da su novčanik i pisma pripadali muškarcu koji je davno nestao iz tog kraja. A njihov komšija, ljubazni čovek koji im je uvek mahao, bio je povezan s njim na načine koje niko nije mogao da zamisli. Midnajt nije slučajno donela predmet — otkrila je dokaz koji je rešio misteriju skrivanu godinama.
Martini nisu mogli da veruju. Njihova nestašna mačka dovela ih je do istine zakopane samo nekoliko koraka od njihovog dvorišta.
Od tada, kad god bi Midnajt donela nešto neobično u kuću, Sara i Mark to nisu više olako shvatali. Obratili bi pažnju — jer su znali da ona nije samo lopov. Bila je glasnik.
