Iskreno priznajem: ranije nisam ni slutio da brojevi na točkiću frižidera nisu temperatura, kako mnogi misle, već trajanje rada kompresora. A ako se pogrešno podešavaju, može se desiti ne samo da platimo više struje, već i da dobijemo gomilu problema: vlažne zidove, led u zamrzivaču i uređaj koji radi na granici mogućnosti.
U to sam se uverio lično. Kada je regulator pravilno podešen, frižider radi tiše, ravnomernije, bez suvišne kondenzacije i leda. Potrošnja struje primetno opada, a životni vek uređaja se produžava — kompresor prestaje da se „muči“ i radi u normalnom režimu.
Najvažnije je izabrati pravi položaj točkića. Ja koristim ovu šemu: leti stavljam na „2“, u jesen — između „2“ i „4“, a zimi — na „5“. Ove vrednosti su se pokazale optimalnim: hrana se dobro čuva, a uređaj se ne preopterećuje.
Evo nekoliko navika koje mi pomažu da frižider ostane u odličnom stanju:
Nikada ne stavljam vruću hranu — uvek čekam da se ohladi na sobnu temperaturu. U suprotnom, kompresor se uključuje češće i radi duže.
Redovno odmrzavam zamrzivač. Čak i tanak sloj leda znatno povećava potrošnju struje.
Pratim zaptivku na vratima: ako guma počne da se odvaja, hladnoća izlazi, a frižider počinje da radi bez prestanka.
Ne zatrpavam police — ostavljam prostor za cirkulaciju vazduha kako bi se hladnoća ravnomerno rasporedila.
S vremena na vreme brišem prašinu sa zadnje rešetke: zaprljani radijatori ometaju pravilno hlađenje.
Držim frižider dalje od radijatora i šporeta — pregrevanje uvek dovodi do veće potrošnje energije.
Ova jednostavna, ali važna pravila pomažu mi da uštedim struju i produžim vek trajanja frižidera. I zahvalan sam svom prošlom „ja“ što sam se jednog dana zapitao šta zapravo znače ti famozni brojevi na točkiću.
