Šta ostaje od legende kada prođe pola veka slave? Priča Mišel Mersije jeste put žene koju je svet znao kao vatrenu Anželiku, ali koju danas jedva prepoznaju na ulici. Milioni pamte njene plamene kovrdže, drzak pogled i raskošnu lepotu — što čini kontrast sa njenim današnjim izgledom još snažnijim.
Nekada je Mersije bila simbol strasti i filmske lepote. Ali uloga koja joj je dala besmrtnost postala je i njena zamka. Nikada nije uspela da se izvuče iz okvira kultnog lika, nije dobijala uloge kakve zaslužuje, gubila je novac verujući pogrešnim ljudima i mnogo puta počinjala iznova. Ni privatni život nije joj doneo oslonac: brak za brakom, razočaranja, usamljenost.
Danas Mišel živi tiho, u malom stanu u Kanu. Teško je prepoznati je: bolest, godine i teška forma raka kože znatno su promenili glumicu. Retko izlazi na sunce, teško se kreće i vodi povučen život. Od nekadašnje lepote ostao je samo blag, miran pogled — bez nekadašnjeg sjaja, ali sa istom unutrašnjom snagom koja je uvek oblikovala njen put.
Prodaje lične stvari, piše, odgovara obožavaocima, ponekad se pojavi u javnosti — ali samo kada joj zdravlje dozvoli. Legendarne kovrdže su nestale, figura i lice su se promenili, glas postao tiši. Ali u svakom njenom retkom pojavljivanju postoji nešto što je dotaklo vreme, ali nikada nije slomilo.
Danas Mišel Mersije više nije filmska diva, već starija žena koja živi skromno, bori se sa bolešću i prihvata svoju nekadašnju slavu bez gorčine. Ona sama kaže:
„Anželika je deo mene. Više ne bežim od nje. Ona je bila moja svetlost — i ostaje svetlost drugima.“
Starost joj je uzela spoljašnju lepotu, ali ne i ono glavno — unutrašnji plamen koji ju je nekada učinio legendom i koji, uprkos svemu, i dalje tiho gori.
