Grejdi Stajls mlađi rođen je sa ektrodaktilijom — retkom mutacijom zbog koje su mu ruke i noge izgledale poput klješta. Ovaj deformitet postao je osnova njegovog scenskog identiteta „Lobster Boy“. Od najranijeg detinjstva nastupao je u cirkuskim trupama i brzo stekao slavu. Slava mu je donela osećaj izuzetnosti i nekažnjivosti. Iza upečatljive scenske slike krila se surova ličnost.
Patio je od alkoholizma, postajao agresivan i naprasit. Snaga njegovih ruku bila je ogromna jer se čitav život kretao oslanjajući se na njih. Alkohol je pojačavao napade besa i činio ga opasnim za porodicu. U kući je vladao strah i stalna napetost. Marija Tereza, njegova žena, i deca bila su redovno prebijana.
Grejdi je uživao slavu, ali je u porodici bio pravi tiranin. Svaki dan je ponižavao ženu i decu, pretvarajući njihov dom u mesto užasa. Svaki njegov napad završavao se nasiljem. Niko nije mogao da mu se suprotstavi zbog njegove snage i okrutnosti. Njegovo ponašanje postajalo je sve opasnije.
Godine 1978. dogodila se tragedija koja je odredila sudbinu porodice. Najstarija ćerka, Dona, odlučila je da se uda za Džeka Lejna. Grejdi nije odobravao njen izbor i dan pre venčanja je upucao mladoženju. Priznao je ubistvo bez trunke griže savesti. Sud ga je osudio uslovno jer nije postojao zatvor prilagođen njegovom invaliditetu.
Oslobođen krivične odgovornosti, Grejdi je potpuno poverovao u sopstvenu nedodirljivost. Njegova agresija se pojačala, a pretnje su postale uobičajen deo govora. Otvoreno je govorio porodici da mu „ničeg neće biti“. To je u njemu učvrstilo osećaj apsolutne moći. Kuća je postala klopka.
Marija se posle suđenja razvela, ali se iz straha i zavisnosti vratila 1989. godine. Njihov zajednički život postao je još teži. Grejdi je nastavio da tuče ženu i decu, ne krijući svoje namere. Napao je trudnu ćerku, izazvavši prevremeni porođaj deteta s deformitetima. Svaki novi napad bio je sve strašniji.
U jednom od incidenata pokušao je da udavi Mariju, a samo im je sin spasao život. Porodica je razumela da sledeći njegov napad može završiti smrću. Svi su živeli u iščekivanju tragedije. Marija je shvatila da drugog izlaza nema. Bila je sigurna da će, ako nešto ne preduzme, svi stradati.
Leta 1992. Marija je angažovala suseda, 17-godišnjeg Krisa Vajanta, za 1500 dolara da ubije Grejdija. Dečak je pristao, svestran domaćeg užasa. Ubistvo je izvršeno brzo i bez otpora. Na sudu je Marija sve priznala i objasnila da je razlog bila zaštita porodice. Osuđena je na 12 godina zatvora, a Vajant na 27.
Nakon ovih događaja, Grejdi Stajls III oženio se bradatom Džesikom Olmsted, i dobili su ćerku Saru, koja je rođena bez mutacija — sasvim zdrava.
Posle izlaska iz zatvora, Marija je nestala iz javnosti. Grejdijeva deca nastavila su svaki svojim putem. Neki su preneli naslednu mutaciju na potomke. Uprkos teškoj prošlosti, deo porodice ostao je povezan s cirkuskim svetom. Njihov život postao je pokušaj da pobegnu iz senke tiranskog oca.
Na Grejdijevoj sahrani gotovo niko nije došao. Ljudi su ga pamtili kao čoveka koji je porodicu gurnuo u višegodišnju agoniju. Nije se našao niko ko bi nosio njegov kovčeg. Nadgrobna ploča postavljena je bez epitafa — kao simbol života bez ljubavi i saosećanja. Grejdijeva priča ostala je mračno podsećanje da se zlo uvek vraća onome ko ga seje.
