Занимљиво је знати

Komšinica je ponovo pozvala policiju.Kaže — čuje se vrisak.I stvarno, čulo se.Ali ne od bola, ne od straha — već od daha.Od onog daha koji se budi negde

Pala je tiho, gotovo nečujno — kao sneg sa krova, ili zvezda u toplo letnje veče.Otac je čuo tupi udarac o ogradu i izašao bos na trem.Na daskama

Stajala je ispred ulaza u supermarket, umotana u maramu izbledelu do boje magle.Vetar joj je iz ruku čupao plastičnu čašu, šuštao kesom, nosio prašinu po trotoaru.Žena je prolazila

Stajao je ispred školskih kapija, zakopčavajući staru jaknu sa iskrivljenim rajsferšlusom.Tkanina je bila izlizana, okovratnik pohaban, a rajsferšlus držao se na koncu.Ali jutro je bilo vedro — sunce

Kupio ju je spontano — stari srebrni sedan, s izlizanim volanom i blagim mirisom benzina.Auto je stajao u prašnjavom dvorištu, ali s nekom toplinom, kao da je u

Stajao je kraj ograde na kojoj je nekada urezao svoje ime.Daske su potamnele, nakrivile se, a iza njih je sve zaraslo u jorgovan i koprivu.Vazduh je bio gust

Dan je bio sunčan i proziran, kao da je stvoren za nešto lepo.U vazduhu se mešao miris kafe, blagih parfema i sveže peciva.Hodala je polako, gledajući oko sebe

Veče je bilo toplo, s mirisom kafe i limuna.Restoran je svetleo blagim svetlom, kroz velika stakla videli su se ljudi koji se smeju, nazdravljaju, slikaju hranu.On je stajao

Jutro je bilo vedro, skoro providno.Vazduh je mirisao na hleb i jutarnju svežinu, a sunčeve mrlje su trčale po zidovima stare kuće.Dečak je sedeo na prozorskoj dasci, držeći

Kiša je padala od samog jutra. Teška, hladna, s povremenim udarima vetra koji je bacao mokro lišće u lice i širio miris vlage.Grad je bio siv, blistao je