Занимљиво је знати

Vozio je uskom seoskom cestom okupanoj suncem.Dan je bio topao, vazduh čist, nebo mirno.Nije znao kuda ide — samo više nije mogao da sedi u praznoj kući, gde

Stajala je pred ogledalom, pokušavajući da ne gleda svoj odraz.Svetlo u teretani bilo je previše jako, muzika preglasna, a smeh iza leđa — previše stvaran.Podigla je pogled i

Komšinica je ponovo pozvala policiju.Kaže — čuje se vrisak.I stvarno, čulo se.Ali ne od bola, ne od straha — već od daha.Od onog daha koji se budi negde

Pala je tiho, gotovo nečujno — kao sneg sa krova, ili zvezda u toplo letnje veče.Otac je čuo tupi udarac o ogradu i izašao bos na trem.Na daskama

Stajala je ispred ulaza u supermarket, umotana u maramu izbledelu do boje magle.Vetar joj je iz ruku čupao plastičnu čašu, šuštao kesom, nosio prašinu po trotoaru.Žena je prolazila

Stajao je ispred školskih kapija, zakopčavajući staru jaknu sa iskrivljenim rajsferšlusom.Tkanina je bila izlizana, okovratnik pohaban, a rajsferšlus držao se na koncu.Ali jutro je bilo vedro — sunce

Kupio ju je spontano — stari srebrni sedan, s izlizanim volanom i blagim mirisom benzina.Auto je stajao u prašnjavom dvorištu, ali s nekom toplinom, kao da je u

Stajao je kraj ograde na kojoj je nekada urezao svoje ime.Daske su potamnele, nakrivile se, a iza njih je sve zaraslo u jorgovan i koprivu.Vazduh je bio gust

Dan je bio sunčan i proziran, kao da je stvoren za nešto lepo.U vazduhu se mešao miris kafe, blagih parfema i sveže peciva.Hodala je polako, gledajući oko sebe

Veče je bilo toplo, s mirisom kafe i limuna.Restoran je svetleo blagim svetlom, kroz velika stakla videli su se ljudi koji se smeju, nazdravljaju, slikaju hranu.On je stajao