Veseli i svetu otvoreni dečak Ulrih rođen je u Africi sa teškom i retkom patologijom — kontrakturom kvadricepsa. Zbog toga su mu se noge savijale unazad, a kolena nisu mogla da se isprave.
Do svoje 12. godine kretao se oslanjajući se na štapove, doslovno prenoseći težinu celog tela na ruke. Mišići nogu razvijali su se presporo, kosti su vukle napred i dete je hodalo savijeno napola. To je izazivalo stalni bol, a okolina ga je doživljavala kao beznadežnog invalida.
Mnogi su njegovu bolest pogrešno smatrali posledicom dečje paralize — čestim ishodom nevakcinisanja u siromašnim regionima. Ali lokalni lekari nisu se usuđivali da operišu: slučaj je delovao previše komplikovano. Roditelji nisu imali sredstava za lečenje u velikim klinikama, pa je Ulrih nastavio da pati, znajući da ga čeka samo pogoršanje.
Prelomni trenutak došao je kada je humanitarna organizacija Africa Mercy preuzela brigu o dečaku. Poslali su ga na preglede, nakon kojih su hirurzi odlučili da operišu. Najpre su ispravili desnu nogu, zatim levu — obe operacije su prošle uspešno.
Pred njim su bile duge nedelje rehabilitacije, ali Ulrihova radost bila je beskrajna. Prvi put u životu mogao je jednostavno da stoji pravo. A prva stvar koju je uradio na svojim novim nogama bila je da priđe i zagrli majku.
Pošto ranije nije imao mogućnost da ide u školu, sada je sebi postavio novi cilj: konačno da počne da uči.
